О Друштву математичара Србије

Руководство

Председник Друштва: проф. др Мирослав Марић

 

Извршни одбор:

  • др Слађана Димитријевић
  • др Зорица Станимировић
  • др Филип Марић
  • Предраг Терзић
  • Вељко Ћировић
  • др Радослав Божић
  • др Мирослав Марић

 

Надзорни одбор:

  • др Зоран Каделбург (Београд), председник
  • Б. Варга Јожеф (Нови Сад)
  • Драгољуб Ђорђевић (Смедеревска Паланка)

Управни одбор:

  • др Небојша Икодиновић, председник
  • др Александар Липковски
  • др Бранислав Поповић
  • др Раде Живаљевић
  • др Ђорђе Баралић
  • др Миљан Кнежевић
  • Оливер Петковић
  • др Душан Џамић
  • Мирјана Катић (Београд)
  • Иванка Томић (Ваљево)
  •  др Александар Миленковић (Крагујевац)
  • Милена Марић (Београд)
  • Драгана Бекчић (Крушевац)
  • Ивана Момировић (Лесковац)
  • Гордана Поповић (Београд)
  • Ненад Тотић (Ниш)
  • Александра Милошевић (Нови Сад ОШ)
  • др Бојан Башић (Нови Сад)
  • Данијел Ђорђевић (Смедерево)

Друштво математичара Србије је члан следећих међународних организација:

Статут Друштва математичара Србије

 


Мисија и визија Друштва математичара Србије

Друштво математичара Србије подстиче и координира активност својих чланова на остваривању заједничких циљева и задатака, у складу са Уставом, Законом о друштвеним организацијама и удружењима грађана и другим законским прописима. У остваривању ових циљева и задатака Друштво:

  • Доприноси напретку математичких и рачунарских наука, њихових примена и популаризацији ових наука;
  • Подстиче на научни и стручни рад своје чланове, помаже научна и стручна истраживања у области математике, рачунарства и њихових примена;
  • Бави се питањима наставе математике и рачунарства у основним школама, у средњим школама, на вишим школама и на факултетима и доприноси унапређењу те наставе;
  • Бави се откривањем, неговањем и развијањем обдарених младих математичара и програмера;
  • Бави се питањима статуса и заштите математике и математичара кроз одговарајуће организационе форме.

Своје циљеве Друштво постиже:

  • Периодичним скуповима и састанцима на којима се приказују научни, стручни и педагошки радови и реферати о разним проблемима математичких и рачунарских наука и њихових примена;
  • Издавањем за своје чланове часописа и других публикација у области математичких и рачунарских наука;
  • Организовањем разних видова ваннаставних активности за младе математичаре и програмере (такмичења, летњих и зимских школа, циклуса предавања и сл.);
  • Сарађивањем са научним и образовним институцијама за математику и рачунарство, одговарајућим просветно-педагошким институцијама и другим радним и друштвеним организацијама;
  • Сарађивањем са сродним друштвима на територији Србије и са сродним друштвима у другим земљама;
  • Кроз активну сарадњу са синдикатима, коморама и сличним организацијама просветних радника;
  • Прикупљањем литературе из математике и рачунарства и њихових примена.

У циљу остваривања заједничких потреба и интереса у Друштву се доносе програми и планови рада, помаже и подстиче стваралаштво.


Историја Друштва математичара Србије

Друштво математичара и физичара Србије је основано 1948. године. У једном тренутку Друштво је променило име у Друштво математичара, физичара и астронома Србије, а 1981. године су се Друштва одвојила и почела да делају одвојено, укључујући и Друштво математичара Србије. Званичан датум оснивања ДМС-а је 1. март 1948. године. Први председник Друштва је био Тадија Пејовић, професор математике на Универзитету у Београду. Професор Пејовић је водио Друштво математачара и физичара Србије од почетка 1948. године до краја 1952. У првих пет година рада, Друштво је остварило следеће циљеве:

  • Основане су разне подружнице Друштва;
  • Формирана је алијанса математичких друштва Југославије;
  • Часописи “Весник друштва математичара и физичара Србије”, “Настава математике и физике” и “Математичко физички лист” су почели да се издају;
  • Одржан је Први конгрес математичара и физичара Југославије;
  • Одржавају се регуларни састанци, где се излажу научни и професионални радови;
  • Друштво је почело да издавачком делатношћу, штампајући научне и професионалне радове;
  • Одржавају се професионална предавања у подружницама Друштва;
  • Организован и систематски рад је почео са групом младих математичара на нивоу основне и средње школе.

Математичка такмичења за ученике средњих школа су организована први пут у Србији 1958. године. Прво такмичење одржано у Београду је било 1958., прво Републичко такмичење у Србији је било 1959. године, а прво Савезно такмичење (Југословенска олимпијада) 1960. године.

Тим Југославије је учествовао на Међународној математичкој олимпијади непрекидно у периоду од 1963. до 1992. године, и после двогодишње паузе, од 1995. до данас. ИМО се одржавала два пута у Југославији. IX математичка олимпијада је била на Цетињу 1967. године, а XIX математичка олимпијада је била у Београду 1977. године. Оба пута када је Југославија била домаћин Олимпијаде, број земаља учесница се значајно повећао. Земље Западне Европе (Велика Британија, Француска, Италија и Шведска) су учествовале први пут на IX ИМО. На XIX ИМО су се први пут појавиле неевропске државе Алжир и Бразил.

Југословенски тим такође учествује на Балканкој математичкој олимпијади, почевши од 1987. године до данас. Друштво математичара Србије је организовало БМО у Новом Саду 1994. године и у Београду 2001. године.

Такмичења из математике за основне школе се одржавају од 1967. године. Прва Јуниорска балканска математичка олимпијада је организована у Београду 1997. године.

Такмичења из информатике су први пут почела школске 1988. године. Југословенски тим учествује на Међународној информатичкој олимпијади ИОИ, Балканској олимпијади из информатике БОИ и Централно – европској информатичкој олимпијади ЦЕОИ. Друштво је организовало Балканску олимпијаду из информатике 2002. године у Београду.

У јануару сваке године Друштво математичара Србије организује Републички семинар о настави математике у основној, средњој и вишој школи и факултету. Југословенски конгрес математичара се организовао у сарадњи са математичким друштвима осталих република. Први Конгрес је био 1949. године, а укупно су се одржала још десет до сада. Једанаести Конгрес је одржан 1995. године у Петровцу (Црна Гора).

Летње и зимске школе за талентоване младе математичаре, као и финалне припреме такмичара на међународним такмичењима се одржавају сваке године.

to-top